Usvajanjem i primenom Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, cilj je da se uspostavi red u stambenim zajednicama, pre svega u domenu upravljanja zgradom kao posebnom celinom, njenim očuvanjem vrednosti i kvaliteta življenja, kao i unapređenjem iste.
Krajnji rok za registraciju stambene zajednice bio je početak 2018.godine, mada i sada postoje stambene zajednice koje iz nekog razloga nisu registrovane (problemi u katastru, neodgovarajući kućni broj…). Registar stambenih zajednica, kao elektronsku javnu bazu podataka vodi lokalna samouprava, a jedinstvenu centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka o svim stambenim zajednicama iz svih registara na teritoriji Srbije vodiće Republički geodetski zavod.
Za stanare svakako je najvažnije održavanje higijene i tehničko održavanje zgrade, kao i povećanje energetske efikasnosti zgrade, tj. smanjenje potrošnje svih vidova energije. Iako je zakonom predviđeno da upravnika zgrade stanari mogu da izaberu među sobom, ovo rešenje nužno nije i najefikasnije, jer se postavlja pitanje da li je osoba koja nije profesionalni upravnik sposobna da brine o jednoj zgradi ili ulazu, pre svega sa aspekta prava i zakonodavstva, finansija i tehničkog održavanja. U praksi se pokazalo da u najvećem broju, predsednici skupština stanara nisu imali dovoljno znanja i veština da samostalno upravljaju, što je ranijih godina, gotovo po pravilu, bio slučaj. Dobra organizacija zavisila je od entuzijazma i ličnog angažmana predsednika. Rezultat su zapuštene, nedovoljno održavane zgrade u kakvim danas najčešće živimo.
Biranje profesionalnog upravnika zgrade, doneće mnogo koristi svim vlasnicima stanova, koji će po pristupačnim cenama uvek imati sve uslove neophodne za normalan urbani život. Svedoci smo da je ranijih godina samo predsednik skupštine stanara, pod uslovom da je imao vremena i volje da se dodatno angažuje na održavanju zgrade, bio uključen u radovima na zajedničkom prostoru zgrade. Ostali stanari se nisu previše angažovali, ili su to ostavljali „entuzijasti“, mada su morali da učestvuju u plaćanju svih popravki i oštećenja.
Upravnici zgrada imaju sličnu funkciju kao dosadašnji predsednici skupštine stanara, samo sa naglašenom menadžerskom ulogom. Upravnik je taj koji treba da obavesti nadležne organe da obave neku hitnu intervenciju ukoliko je potrebna, da vodi računa o olucima, fasadi, prilazu zgradi, ispravnosti liftova itd, i da zaključi ugovor u ime stanara sa javnim preduzećima ili firmama koje se bave održavanjem, odnosno da zastupa zajednicu stanara u svim pravnim poslovima. Sa svim ovim obavezama, u zgradama gde skupštine stanara nisu dobro funkcionisale, svakodnevni problemi bi trebalo da budu rešeni angažovanjem profesionalnog upravnika. Po Zakonu o stanovanju predviđene su nadležnosti, ali i obaveze profesionalnog upravnika, koji je odgovoran stambenoj zajednici, odnosno vlasniku posebnog dela, ako je šteta nastupila usled njegove radnje ili propuštanja.
Protivnici novog sistema uređenja kolektivnog stanovanja, kao razlog za svoj negativni stav najčešće uzimaju finansijski momenat, ističući da će profesionalno upravljanje zgradom povećati režijske troškove. Kratkoročno, uvećanja su neznatna jer održavanje na mesečnom nivou svakako plaćaju stanari. Dugoročno posmatrano, profesionalno upravljanje zgradom stanarima, vlasnicima stanova može doneti samo uštede i povećati cenu njihovih nekretnina. Kod nas je prosečno ulaganje u održavanje zgrada na nivou 0,05-0,1 % od vrednosti stana, tj. ako je vrednost nekretnine 50,000 eur-a, mi u održavanje ne ulažemo više od 25-50eur-a. Evropski prosek za održavanje i investiciono ulaganje je od 1-3%, nekih 20 puta više, što je za naše prilike za sada ideal.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ne predviđa nove troškove za stanare, a omogućava im da budu dodatno obezbeđeni. Novi zakon obezbediće potpunu transparentnost plaćanja i trošenja sredstava za održavanje zgrade i predviđen je sistem da stanari za svoj novac dobiju adekvatnu uslugu održavanja zgrade.
